Kako izaći na kraj sa pasivno-agresivnim ponašanjem?

Sada kada znate da prepoznate pasivno-agresivno ponašanje, verovatno vas interesuje kako možete sačuvati svoje granice kada neko ispoljava ovakav vid ponašanja prema vama. Ako ste dovoljno iskreni sa sobom i priznajete da ste ponekad i vi skloni pasivno-agresivnom reagovanju, kako možete sebi pomoći i šta kod sebe menjati u pravcu zdravije i jasnije komunikacije? Ovo su pitanja kojima se bavimo u ovom tekstu.

Ako uviđate da ste upravo vi skloni pasivno-agresivnom ponašanju i želite da menjate naviku, evo par saveta.

Za vas bi bilo korisno da naučite da prepoznajete i verbalizujete svoja osećanja. U momentima kada osećanja besa ili povređenosti kuljaju u vama, dajte sebi vremena da izanalizirate šta je to što vas je toliko uznemirilo. Pitajte se, šta je ta druga osoba tačno rekla ili uradila da ste se razbesneli ili uvredili. Sa čim ste to povezali? Na koji način ste bili ugroženi u datoj situaciji? Koja vrednost je dovedena u pitanje? Kako biste voleli da se ta osoba ponela?

Bilo bi dobro da razgovarate sa tom drugom osobom iskreno i bez optuživanja, da joj kažete šta vam se dešava i šta vam smeta. Niko ne može da vam čita misli, čak ni ljudi koji vas dobro poznaju. Unutrašnji ‘program’ koji vas ‘voza’ je snažan, ali moguće je odupreti mu se uz iskrenu nameru – ukoliko želite razjašnjenje, razumevanje i razvoj odnosa. Ukoliko vam je i dalje glavni cilj da ta druga osoba ‘vidi šta vam je uradila’, da pati kao i vi – onda ništa.

Ukoliko vam drugi ukazuju da ne ispunjavate dogovore te počinju da vas posmatraju kao neodgovornu osobu – nemojte prihvatati zadatke koje ne želite da radite niti obećavati ono što ne možete da ispunite. Ukoliko ne možete da procenite koliko vam vremena treba za nešto ili u kojoj meri ćete se posvetiti nekom zadatku, naznačite to osobi sa kojom se dogovarate kako bi i ona imala jasnija očekivanja od vas.

Kada primetite da se bliska osoba ’duri’, kada osetite da izaziva u vama osećanje krivice, a da ne znate tačno čime ste je povredili, ono što možete da uradite je da tražite razjašnjenje situacije. Pošto ni vi niste sigurni da li ste dobro procenili situaciju, tako možete i nastupiti. Na primer, možete postaviti pitanja tipa: Imam utisak da se ljutiš na mene. Hoćeš da mi kažeš o čemu se radi? Ili: Primetila sam da se ponašaš drugačije prema meni. Da li se nešto desilo? Hoćeš da razgovaramo?

Sa ’profi’ PA-AG igračima, biće teško, naročito sa onima koji imaju problem da se postave u poziciju drugoga i koji su nespremni na promenu svojih toksičnih navika. Oni će negirati da se nešto dešava, ali će možda u nekoj drugoj, naizgled bezazlenoj sitaciji, imati ispad besa ili sarkastični komentar upućen vama.

Sa onima kod kojih je težnja za normalizacijom odnosa jača, može doći do iskrenog razgovora i postepenog pomaka u ponašanju. Možda neće biti u ’zen modu’, ali sve dok osoba ne baca ’drvlje i kamenje’, to je OK. Niko od nas nije savršen, svi imamo svoje ’programe’ koji nas ’vozaju’ i uz uzajamno poštovanje, razgovore, ali i promenu ’toksičnih’ ponašanja, imamo priliku da rastemo zajedno.

Kada su u pitanju (ne)rad u timu, (ne)poštovanje dogovora i slično, važno je da podsetite datu osobu kakav je bio dogovor. Takođe, možete predočiti osobi kako ste se vi osećali zbog toga šta je uradila ili nije uradila uprskos dogovoru, kako se osećate dok je čekate, sa kakvim posledicama se suočavate usled datog ponašanja itd. Ukoliko osoba ponavlja ponašanja koja vi doživljavate kao neodgovorna i koja vam štete, uprkos molbama da ih promeni, tražite nove dogovore i postavljate uslove kojima ćete zaštiti svoje granice.

Ukoliko ništa od navedenog ne donosi rezultate, jedino što možete da uradite da zaštitite sebe je, ili da prihvatite da osoba neće menjati ponašanje koje vam smeta (i da prestanete da se nervirate oko toga), ili da smanjite interakciju sa ovom osobom na minimum i usmerite se na one osobe koje su spremne da se drže dogovora i grade odnos ili saradnju u pravcu koji i vama odgovara.

I ne zaboravite: ne možete drugog naterati da se promeni ako on to neće – šta god da radite. Možete samo sebe da menjate – način na koji posmatrate to što vam se dešava i kako reagujete – i time zapravo štitite svoje granice i poboljšavate odnose sa drugima.

Više o asertivnosti i ostalim stilovima u komunikaciji, pročitajte ovde.

Autorka teksta: Milena Ćuk, psihološkinja i trenerica asertivnosti

Imate pitanja, nedoumica? Treba vam podrška u vezi sa ovom temom ili nekom drugom koja se tiče asertivne komunikacije? Javite se na kontakt@licnirazvoj.com

Komentari / Comments