Posao i mentalno zdravlje#2: Kako se zaštititi?

U prethodnom tekstu bavili smo se faktorima u našoj sredini koji najčešće negativno utiču na mentalno zdravlje kad je u pitanju sfera našeg života povezana sa poslom i karijerom. Hajde da vidimo šta možemo da uradimo po tom pitanju – da se drugačije postavimo, da se zaštitimo, koje akcije možemo da preduzmemo; koje su nam opcije na raspolaganju?

Iako iz izmišljenog sveta, savet koji Vulkanac Sarek daje sinu Spoku, možemo primeniti i u našem svetu za mnoga životna pitanja, uključujući i ona kojima se bavimo u ovom članku. Kaže, u originalu: Spock, you are fully capable of deciding your own destiny. The question you face is: which path will you choose? This is something only you can decide. Ova rečenica nagoveštava moj generalni stav u vezi sa temom kojom se bavimo.

ŠTA MOŽE DA SE UČINI DA SE OPSTANE NA LOŠEM POSLU?

Ako niste zadovoljni trenutnim poslom, ali isto tako nemate mogućnosti ili snage da tražite novi posao, bilo bi dobro da se postavite tako da posao ima što manje negativnog uticaja na vas. Usmerite se na pozitivne strane tog posla: možda imate dobre kolege, ili neke od njih; možda vam posao pruža mogućnost da učite ili je dobra referenca u vašem CV-ju, možda nije isuviše zahtevan i sl. Takođe, posmatrajte taj posao samo kao izvor prihoda, a razvijte i negujte one segmente života koji vam pružaju zadovoljstvo: porodicu, prijatelje, hobije.

Ipak, ukoliko ste jako nezadovoljni poslom ili atmosferom na poslu, bilo bi dobro da nešto preduzmete: ili da se distancirate, ukoliko je moguće, da nemate emotivni odnos prema tome šta taj posao predstavlja za vas ili da radite na pronalasku novog posla. Najgora pozicija po vas je da ste konstantno pod stresom ili da „negujete“ averziju prema datom radnom mestu, a da ništa ne preduzimate povodom toga.

Isto važi i u situacijama kada ste finansijski/egzistencijalno ugroženi i kada vam je novac preko potreban da biste preživeli – prihvatite bilo kakav dostojanstven posao (pod tim mislim da niste moralno, psihički i fiziči ugroženi), posmatrajte ga kao prolaznu fazu dok ne nađete nešto bolje za sebe.

NA KOJI NAČIN ZAPOSLENI I POSLODAVAC MOGU DA RADE NA UNAPREĐIVANJU SVOG ODNOSA?

Kao kod svake vrste odnosa i u ovom slučaju se odnos može podići na viši nivo kroz negovanje tolerancije, poštovanja i konstruktivne komunikacije. Najmanje što može da se uradi jeste negovanje fer odnosa, izražavanje mišljenja i predloga na sastancima, traženje jasnih instrukcija, poštovanje dogovora i rokova. Ali opet, i to zavisi od obe strane, a pre svega one strane koja ima više moći u ovoj relaciji, a to je poslodavac. Ono što vi možete da uradite jeste da razvijate svoje veštine komunikacije i generalno socijalne veštine kroz treninge za to namenjene – a u današnje vreme ih zaista ima puno.

KOJI SU SIGNALI DA TREBA POD HITNO NEŠTO MENJATI NA TRENUTNOM RADNOM MESTU ILI TRAŽITI NOVI POSAO?

Šta je to što će neko trpeti je individualna stvar, međutim neke uobičajene pojave koje navode ljude da razmišljaju o promeni posla su pretrpanost i stresan posao, neispunjenost datim poslom, loši uslovi na radu, mala plata, neredovna plata, loši međuljudski odnosi, mobing i sl.

Mobing ili šikaniranje na poslu predstavlja svaki vid neetičkog i neprijateljskog ponašanja koji se ponavlja i koji stvara psihičke i fizičke tegobe osobi. Iako postoje zakoni koji bi trebalo da štite prava radnika, oni se još ne primenjuju dovoljno u praksi.

Signali da nešto treba pod hitno da preduzmete su da često ili svaki put imate snažnu averzivnu reakciju kada idete na posao, da ste depresivni, hronično umorni i iscrpljeni, nervozni, nefokusirani, da imate sve manje vremena za druge aspekte života, da nemate ni volje ni snage da se družite ili radite nešto drugo, da usled nezadovoljstva poslom veza/brak trpi, nemate vremena za svoju decu, počinjete da imate zdravstvenih problema, imunitet vam opada… Ako doživljavate nešto od nabrojanog, a osećate da ne možete sami da se oporavite – ne oklevajte i tražite stručnu pomoć lekara, psihologa ili psihoterapeuta. Sklanjanje iz situacije koja hronično proizvodi stresnu reakciju, u vidu odmora ili bolovanja, je lekovita i može vam pomoći da sagledate vašu poziciju i napravite plan šta ćete dalje.

Takođe, važno je ljude osvestiti o tome da imaju svoja prava i da bez obzira na lošu ekonomsku situaciju, niko ne treba da trpi da bi našao ili zadržao radno mesto. Karakteristika na našim prostorima je da su ljudi generalno loše informisani oko svojih prava, pa tako i oko prava na radu. Trpljenje se nekad uzima kao nužnost – to ne treba da bude tako.

Danas je makar lako naći informaciju – pretražujte na Internetu, nađite besplatne pravne službe i raspitajte se oko svojih prava i šta kao individua ili kolektiv možete da uradite da zaštitite svoje interese i da poboljšate uslove na poslu do kog vam je stalo. Ako vas je više u  kolektivu koji se zalažete za istu stvar, veće su šanse da nešto promenite. Traženje saveznika (ne samo unutar kolektiva, već nekih uticajnih osoba, medija, organizacija koja se bave pravima na radu, strukovnih udruženja) – faktora podrške, drugim rečima, je krucijalna. Ipak, važno je da ste svesni da, čak i ako se upustite u borbu za svoja prava, to ne znači da ćete postići zacrtane ciljeve. Zato je važno da pre nego nešto preduzmete, da se dobro informišete, da napravite analizu datog stanja (procenu faktora koji vam pomažu ili odmažu u procesu), da napravite strategiju delovanja, a pre svega da procenite u kojoj meri ste spremni da se upustite u borbu.

Tačno je da se ustaljeni sistemi sporo menjaju, ali tvrdim da se sa svakom inicijativom i borbom postižu mikro efekti. Ti efekti ponekad (a možda i često) nisu vidljivi odmah, ali promena se dešava na dugoročnom planu. Mi svojim akcijama inspirišemo druge koji će se pokrenuti kada budu spremni; mala inicijativa kroz vreme „sazreva“ i može prerasti u pokret koji će imati snažnije dejstvo na sistem koji želi da promeni; ljudi koji su se zalagali za neke ideje i principe mogu se umoriti, ali ideje i principi ostaju i doći će novi ljudi sa svežom energijom koji će nastaviti borbu; pokreti uče na svojim greškama ili greškama prethodnika itd. Evo primer sajta na kom se možete informisati o pravima na radu i konkretnim akcijama koje možete preduzeti u skladu sa našim zakonskim okvirima.

Ukoliko ne možete ili ne želite da menjate okolnosti na poslu koji vas ugrožavaju, bilo bi dobro da radite na strategiji pronalaska novog posla.

Istakla bih da nezadovoljstvo na poslu ne mora uvek biti proizvod loših uslova rada i nekorektnih odnosa već i time što se nikako ne pronalazite na tom poslu. Dobro je da se pitate s vremena na vreme: Šta je to što biste želeli da radite; koji posao bi vas najviše ispunio?

Manje gubimo ako smo uporni u tome da radimo to što volimo nego da pasivno čekamo da nam neko „sredi“ posao ili poboljša uslove na postojećem poslu koji ionako ne volimo. To podrazumeva rizik i da ćete možda neko vreme raditi bez zarade ili sa malom zaradom, ali ćete makar biti zadovoljni jer ste svoj život preuzeli u svoje ruke.

ŠTA JE TO ŠTO MOŽE POMOĆI DA NEKO „PRELOMI“ I DA SE DEFINITIVNO ODLUČI NA TAKO TEŽAK KORAK KAKAV JE OTKAZ?

Otkaz je težak korak ako nemamo alternativu što se tiče posla (zarade), ako ne stojimo dobro finansijski ili ako damo otkaz, a nismo spremni za taj korak. Hoću da kažem da se otkaz, umesto uobičajenog posmatranja kao nečega strašnog, može posmatrati i kao izlaz, kao nešto oslobađajuće i kao novi početak, naročito ako ste dugo trpeli na tom poslu i ako vas je „gušio“.

Pitanja koja mogu da pomognu da razmislite su sledeća: Koliko još mogu ovo da trpim? Vidim li sebe u budućnosti na ovom radnom mestu i pod ovakvim uslovima? Da li meni ovo treba u životu? Da li sam to želela? Da li mogu nešto da uradim da promenim stvari na poslu koje mi smetaju? Šta mogu da uradim? Šta me čeka ako dam otkaz? Kako mogu da se pripremim? Čega se najviše bojim kada razmišljam o otkazu? Da li mi je trenutno važnija karijera ili duševni mir?

Ova pitanja su važna kako biste bili sigurni u svoju odluku i kako biste se psihički pripremili. Tek kada svesno proradite i najveće strahove u vezi sa otkazom i možete da budete mirni sa idejom šta gubite, a šta dobijate – spremni ste da preuzmete odgovornost za svoju odluku i da je pretočite u akciju.

Svakako je preporuka da radite na strategiji šta ćete nakon otkaza – da već gledate konkurse, pričate sa ljudima i obavestite ih da tražite novi posao ili angažovanje ili da radite na stvaranju uslova za započinjanje sopstvenog biznisa. Takođe, pričajte sa bliskim osobama i poznanicima o čemu razmišljate, šta vas najviše brine i koje su vam opcije.

Kakva su vaša iskustva u vezi sa ovom temom? Pitanja i komentare možete postavljati na FB stranici ispod posta ili pisati na kontakt@licnirazvoj.com

Očekujte uskoro poslednji deo ovog serijala pod nazivom: Posao i mentalno zdravlje#3: Da li je promena moguća? Bavimo se pitanjem: ima li šanse za potpuno novi posao – preokret; i podtemama: Šta hoću; Akcija nasuprot pasivnosti; optimizam vs. pesimizam.

Stay tuned!

Autorka teksta: Milena Ćuk, psihološkinja, trenerica asertivnosti, MA iz ljudskih prava

Komentari / Comments