Asertivnost iz ženskog ugla – gde i zašto zapinje?

O asertivnosti se već uveliko piše i govori i verovatno već imate neku predstavu šta znači biti asertivan. Za potrebe ovog teksta, samo ću navesti par osnovnih odrednica. Biti asertivan znači hodati kroz život neprerušen, bez maski. To znači biti ono što jesi, bez ugrožavanja drugoga. Takođe, to znači pozivati i druge da budu to što jesu. Autori Lange i Jakubowska pod asertivnošću podrazumevaju izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, pošten (iskren) i adekvatan način uz uvažavanje prava drugih ljudi.

U ovom tekstu neću se baviti tananim razlikama između asertivnosti i ostalih stilova u komunikaciji, pre svega pasivnog i agresivnog. Za sveobuhvatnije razumevanje pojmovnih i pojavnih razlika, možete pročitati ovaj tekst.

Ono čime ću se baviti ovde tiče se rodno zasnovanih razlika u našoj spremnosti da asertivno reagujemo. Iskustvo i istraživanja pokazali su da rodno zasnovane ideje i očekivanja mogu negativno uticati na našu spremnost da asertivno reagujemo – i kod žena i kod muškaraca. Kod žena u većini slučajeva podstiču pasivni odnos u interpersonalnim relacijama. Kod muškaraca u nekim slučajevima podstiču agresivni odnos, u nekima pasivni.

U ovom tekstu predstaviću nekoliko tipičnih društveno uslovljenih faktora koji sprečavaju mnoge žene da reaguju asertivno. Ovi faktori proizvod su duboko ukorenjenih očekivanja koja (patrijarhalno ustrojeno) društvo nameće ženi i uverenja koja ona formira usled toga. To ne znači da su sve žene u istoj meri podložne negativnom uticaju ovih faktora. No, ako si žena i imaš problem da se založiš za sebe, velike su šanse da je to pod uticajem nekog od nabrojanih faktora.

Glavna inspiracija za ovaj tekst je odeljak iz knjige: The Assertiveness Workbook autora Randy J. Paterson-a, kanadskog kliničkog psihologa. U nastavku sledi prevod prilagođen našem podneblju uz neka moja zapažanja.

Pročitaj opise nabrojanih faktora i razmisli u kojoj meri se pronalaziš u svakom od njih:

Vaspitana si da udovoljavaš drugima

Kroz odrastanje si dobijala poruku da je tvoj glavni zadatak da udovoljavaš drugima – da budeš podrška mužu, momku, roditeljima, bratu, kolegama u njihovim životima – pre nego da živiš svoj sopstveni život. Iako drugima bez problema udovoljavaš, imaš problem da tražiš za sebe ono što ti je potrebno – pomoć, podršku, podelu poslova, zaduženja itd. Nekako osećaš da je to sebično – znači,  nije baš u redu. Nema ničeg lošeg u zdravom balansu između toga da živimo svoj život i istovremeno podržavamo druge, međutim u ovom slučaju radi se o mehanizmu da se razvija osećanje krivice svaki put kada uradiš ili samo pomisliš da uradiš nešto isključivo za sebe. Pošto je tvoj život vođen i određen najvećim delom onim šta drugi od tebe traže i očekuju, velika je verovatnoća da imaš poteškoće čak i da osvestiš šta je ono šta tebi treba, a kamoli da to i tražiš za sebe.

Vaspitana si da budeš fina

Tvoj glavni zadatak u životu je da budeš fina#ljubazna#lepo vaspitana. Samo po sebi, biti fin nije ništa loše, ali u ovom slučaju to znači da nikada ne kažeš „NE“, nikada ne protivrečiš, nikada ne postavljaš granice u odnosima sa drugima. Imaš uverenje da tvoje mišljenje nije važno pa ga i ne otkrivaš drugima. Takođe, imaš problem da izražavaš šta je ono šta bi ti želela.

Tvoj (partnerski) odnos je tvoja vrednost

Partnerski (romantični) odnos koji imaš je merilo tvoje vrednosti. Bez momka, muža – ti si ništa. U prevodu: ne vrediš. Kao rezultat, nećeš se usuditi da uradiš bilo šta što bi moglo da poremeti uljuljkanu dinamiku tog odnosa, bez obzira koliko ti neke stvari smetale. Ponekad do te mere da si suštinski nesrećna u toj vezi. Pošto ne smeš sebi dozvoliti da dovedeš u pitanje odnos, odustaješ od svojih potreba, želja, mišljenja. Drugim rečima, odustaješ od svoje suštine i toga da budeš i živiš to što zaista jesi ti. Ovo uverenje je velikim delom kulturološki uslovljeno i održava se kroz proces socijalizacije: i kroz porodično vaspitanje, pritisak zajednice (većine), i kroz poruke koje se šire putem medija i kulture generalno.

Ti si porodična služavka

Članovi tvoje porodice veruju da su briga o deci, vođenje domaćinstva, kuvanje i sl. isključivo tvoja obaveza – ne zato što si ti to odabrala ili zato što imaš vremena za te aktivnosti – već isključivo zbog toga što si žensko. Žene koje rade isti broj sati kao i njihovi partneri često izjavljuju da se i dalje od  njih očekuje da preuzmu vodeću ulogu u kući.

Ti si negovateljica starijeg/bolesnog člana porodice

U situacijama kada je član porodice bolestan ili star, od žene se očekuje da će preuzeti aktivniju ulogu negovateljice. Na primer, braća uglavnom očekuju da će sestra biti ta koja će preuzeti na sebe da brine o ostarelim roditeljima.

Nemaš pravo glasa u odnosu

Tvoj partner očekuje od tebe da ćeš da budeš pasivna i podređena više nego što bi ti želela. Kao rezultat, ti si ta koja samo prati: partner je taj koji donosi sve velike odluke (i većinu manjih), a tvoj zadatak je da popustiš i da se složiš. Dešava se čak da se pojavi pretnja nasiljem ukoliko pokušaš da budeš aktivnija u odlučivanjima.

Ova lista svakako ne obuhvata sve potencijalne faktore koje tebi i drugim ženama otežavaju da se zalažete za sebe na asertivan način, a koje imaju veze sa tim što ste vaspitane da pratite određen kodeks ponašanja jer ste žene.

Asertivne veštine se ne mogu razviti ukoliko se prethodno ne radi na otklanjanju unutrašnjih barijera koje te sprečavaju da rasteš iznutra. Stoga, kod mnogih klijentkinja sa kojima radim, i individualno i grupno kroz trening asertivnosti, prvi koraci su osvešćivanje u kojoj meri ih identifikovane barijere koče, a potom u pravcu otvaranja ka drugačijem viđenju sebe, svojih prava i potreba u međuljudskim odnosima.

Da li primećuješ još neke tipične rodno zasnovane barijere u svojoj zajednici? Možda neke koje su posebno uticale na tvoju spremnost da budeš asertivna, a nisu navedene ovde? Da li osećaš spremnost da radiš na prevazilaženju tih prepreka? Svakako nije loše da odgovoriš na ova pitanja, a možeš i podeliti svoja razmišljanja i iskustva dole u komentarima.

U sledećem tekstu čitajte o tipičnim preprekama koje sprečavaju muškarce da reaguju asertivno. Ukoliko želite da unapredite svoje veštine asertivne komunikacije, javite se na kontakt@licnirazvoj.com

Tekst prilagodila: Milena Ćuk, psihološkinja i trenerica asertivnosti

Komentari / Comments